Ukoliko naučite da posmatrate svoje dete i pratite ga kroz sve faze  odrastanja, lako ćete uspeti da prepoznate kada pokušava da bude u centru pažnje pa namerno pravi grimase, od onih trenutaka kada svoje pokrete ne može da kontroliše. Tikovi nisu razlog za brigu, ali ne smete da ih ignorišete. Iako mnogi prolaze spontano i bez vašeg aktivnog učešća, važno je da ih pratite kako se ne bi učestalo javljali ili stalno modifikovali.

Šta su tikovi? Tikovi su brzi, ponavljajući grčevi mišića koji se javljaju nevoljno, nesvesno, nekontrolisano. Mogu da budu veoma raznovrsni: treptanje (migovi), grimase, mrštenje, namigivanje, izvijanje vrata, podizanje ramena, nakašljavanje, uzdisanje, okretanje glave u stranu, sleganje ramenima... Većina tikova traje jednu sekundu, sa promenljivim vremenskim pauzama do sledećeg ponavljanja. Veoma su česti kod dece, a čak tri puta prisutniji kod dečaka nego kod devojčica.

Kako se dele tikovi?
Najrasprostranjeniji i najčešći tikovi su žmirkanje, pravljanje grimasa, ili trzanje glavom. S obzirom na njihovu raznovrsnost, najgrublja podela tikova je na proste i složene. Dalje, ove potkategorije se granaju na motorne i glasovne.

Prosti motorni tikovi
uključuju žmirkanje, trzanje vratom, sleganje ramenima i pravljanje grimasa.

Prosti glasovni tikovi uključuju kašljucanje, šmrktanje, šištanje, ili zvuke nalik na pročišćavanje grla, pucketanje jezikom. Ponekad su prosti glasovni tikovi besmisleni zvuci koje dete ponavljano produkuje, ili određena reč, ili izrazi kao što su: „uh“ ili „eee“…

Složeni motorni tikovi
uključuju nevoljno, ritmičko ponavljanje pokreta ili udaranje samog sebe, skakutanje, cupkanje.

Složeni glasovni tikovi
uključuju ponavljanje određenih reči, a ponekad i upotrebu socijalno neprihvatljivih (često pogrdnih) reči.

Kada se javljaju? Tikovi se obično javljaju u ranom detinjstvu, u uzrastu od četiri ili pet godina. U nekim slučajevima, pojavljuju se samo jednom, dok se u drugim naizmenično gube i pojavljuju tokom više meseci. Ponekad, u ređim slučajevima, mogu da se jave i u pubertetu.

Koji je uzrok?
Zašto nastaju tikovi, nauka još uvek nije precizno objasnila. Individualne razlike su veoma velike, pa i ne postoji jedinstveni, opštevažeći odgovor.
Poznato je da su tikovi u većini slučajeva psihogenog porekla, to jest da nastaju kao posledica stresa ili nekog drugog psihičkog uzroka
Ipak, poznato je da su tikovi u većini slučajeva psihogenog porekla, to jest da nastaju kao posledica stresa ili nekog drugog psihičkog uzroka. Roditeljima se uvek preporučuje da obrate posebnu pažnju na dete kada su u toku neke veće promene u okviru porodice, kao što su: polazak u vrtić, selidba, razvod roditelja, dolazak nove bebe u porodicu... jer upravo ti događaji mogu da budu okidač za poljuljano samopouzdanje deteta i rezultiraju nekim neželjenim oblikom ponašanja. Tikovi izazvani takvim događajima uglavnom prolaze spontano, ali mogu i da se pogoršaju ukoliko se stresna situacija kontinuirano nastavlja. Dugotrajna upotreba određenih medikamenata takođe može da dovede do tikova. Poznato je da tikovi mogu da budu i vrsta odbrambenog mehanizma ili, pak, zadržani kao navika posle imitiranja sličnih ponašanja kod odraslih. U izvesnim slučajevima mogu da imaju i organsko poreklo, pre svega kao posledeca pojedinih preležanih bolesti.

U kakvoj su vezi tikovi i stres? Jedno od objašnjenja tikova jeste da je u pitanju telesni odraz psihičkog problema koji treba otkriti kako bi se nevoljni pokreti eliminisali. To je, u stvari, najteže - jer su strahovi, patnje, zbunjenost i druga emocionalna stanja uglavnom prikriveni. Dete može zbog nečega da bude izbačeno iz ravnoteže, a dijapazon stresnih situacija koje mogu da izazovu tik je veoma veliki: na primer, ljubomora prema drugu/drugarici, osećaj da mu roditelji ne poklanjaju dovoljno pažnje, strah od polaska u školu, neuspeh u bavljenju sportom, gubitak neke bliske osobe ili kućnog ljubimca...

Kako roditelji mogu da pomognu?
Iako tikovi ponekad prolaze spontano, postoje brojni razlozi zašto njima treba da se ozbiljno pozabavite. Naime, primećeno je da deca koja imaju tikove, zbog oslabljenog samopouzdanja nisu u dovoljnoj meri prihvaćena od svojih vršnjaka, imaju slabiji uspeh u školi, a pored tikova se lako nadovezuju i drugi problemi kao što su mucanje, noćno mokrenje, strahovi.

Kako se leče i koliko dugo? Lečenje traje od od tri do šest meseci, a kod odraslih pacijenata i do godinu dana. Najčešći je kombinovani pristup lečenju - psihološki, psihomotorni (vežbe), ponekad se uključuju i lekovi. U težim slučajevima, u zavisnosti od vrste tika i uzrasta deteta, preporučuju se tehnike relaksacije, antistres programi, vežbe disanja...