Evo korisnih saveta za roditelje koji se pripremaju za tu "bitku".

Opustite se!
To je poslednje što ste očekivali da će vam neko reći. Ali, razmislite malo zašto tako očajnički pokušavate da priviknete dete na nošu. Zato što se vaši roditelji zaklinju kako ste se vi "rešili" pelena već sa deset meseci? Zato što mali Petar iz ulice već dugo kaki u nošu, pa zbog toga osećate svojevrstan pritisak? Ili zato što ste pročitali u nekoj "popularnoj" knjizi o vaspitanju da bi vaše dete već sada trebalo da pokazuje neke znake u tom smislu?
Sedite i opustite se. Duboko udahnite i razmislite. Koliko školaraca znate koji trčkaraju okolo u pelenama? Nijednog. To znači da će i vaše dete u jednom trenutku odlučiti (koliko god se činilo nemogućim) da je noša bolje mesto za obavljanje nužde od pelena. Dakle, vaš roditeljski posao je da čekate da se to neizbežno dogodi. Baš kao i puzanje, hodanje, skakanje, pričanje, i sve ostalo što je vaše dete postiglo ili će postići u životu. To se dešava kada ono oseti da je spremno, a ne vi! Počnite da se privikavate na to.

Podsetite se nekih osnovnih činjenica.

Telo svake osobe je drugačije, a to je slučaj i sa malom decom. Kao što bilo koja ljudska jedinka nije sposobna da artikulisano govori - pre nego što je telo spremno za to, isto je i sa kontrolisanjem otpadnih materija iz organizma.

U svakoj fazi odrastanja kroz koju prolazi vaše dete, telo je programirano za određene reakcije (npr. potrebna je odgovarajuća snaga mišića za neke aktivnosti). Isto je i sa privikavanjem na nošu. Kada dete bude spremno, biće u stanju da kontroliše vršenje male i velike nužde. Do tada, mišići u karličnom delu nisu sposobni da izvrše taj zadatak. Recimo to još jednom: "NISU SPOSOBNI!". Zato, nemojte da navaljujete.

Kada je dečja muskulatura, tj. mišići - spremna za nošu? Odgovor je jednostavan: kada telo deteta to odluči (sasvim je individualno)!
I u tome je sva mudrost. Nema magičnih postupaka, nema savršenog vremena, nema pravila. Jedino je važno da dete bude spremno za to.

Nakon što je ovo utvrđeno, bilo bi dobro da znate koji su uobičajeni postupci koje bi trebalo da primenjujete od najranijeg mališanovog uzrasta kako bi mu olakšali odvikavanje od pelena.

1. Ne sakrivajte sadržaj pelene od deteta.
Jeste grozno! Ali ako dete ne vidi koliko je "bljak" ono što izlazi iz njega, kako će moći da shvati da to ne želi na svojoj koži? Naravno, ne treba da prljavu pelenu detetu gurate pod nos. Stavite je na vidno mesto, ali van dohvata znatiželjnih ručica.

2. Nemojte nikada da dozvolite da dete dugo na sebi ima punu pelenu.
Svejedno da li se samo upiškilo ili i ukakilo. Ako navikne da "funkcioniše" sa mokrom pelenom, teže će da razvije odbojnost  prema tom sadržaju na svojoj koži. Treba ga od najranijeg uzrasta  privikavati da to nije poželjno, odnosno naučiti da se bolje oseća u suvim pelenama.

3. Popričajte sa mališanom šta je to u pelenama.
Veoma je važno da dete razlikuje pelenu u koju se upiškilo, od one u koju se ukakilo. Konačno, u jednom trenutku će morati da napravi razliku. U prvom slučaju recite: "Gle, izgleda da imamo mokru pelenu", i ostavite je na mestu gde dete može da je vidi. Isti postupak ponovite i sa pelenom u koju se ukakilo. Važna napomena: dobro razmislite koje ćete nazive da koristite za različito isprljane pelene, a koje nazive za obavljanje male i velike nužde. Vaše dete će kasnije da koristi te nazive u javnosti!

4. Ne pravite misteriju od kupatila.
Kada koristite kupatilo, objasnite detetu zašto tamo idete i šta radite. 

5. Uključite dete u "posao" oko pelena.
Kada završite sa presvlačenjem, dajte mališanu pelenu (naravno, ako nije previše zaprljana) i dozvolite mu da vam "pomogne" da je bacite. Nakon toga zajedno operite ruke.