Sigurnost dece u najmlađem uzrastu

Foto: Shutterstock

Da bismo svoje dete zaštitili od mnogih opasnosti u kući i van nje, trebalo bi da svet sagledavamo iz dečje perspektive.

Očuvanje sigurnosti dece je zadatak koji zahteva veliku odgovornost i mnogo vremena. Nažalost, povrede su veoma česte kod dece u uzrastu od jedne do tri godine.
One se obično nazivaju "nesrećnim slučajevima", jer izgleda kao da se "dešavaju slučajno", i da se "ne mogu izbeći". Ipak, ne radi se o slučajnim događajima, oni se dešavaju po određenoj šemi. Kada shvatimo tu šemu, možemo da preduzmemo korake za sprečavanje velikog broja nesreća.

U razmišljanju o povredama kod dece, važno je da se razmotre faktori koji su vezani za dete - pre svega predmeti koji uzrokuju povredu i okruženje u kome se povreda desila. Za roditelje je važno da imaju na umu te činjenice.

Dete ne razume reč "ne"

Uzrast ima presudnu ulogu u definisanju potrebe za "nadgledanjem" deteta. U svakoj fazi njegovog razvoja treba identifikovati rizike, kao i ono što može da se učini da bi se ti rizici otklonili. Na primer, kako dete raste, treba se Kontrolisanjem okruženja i uklanjanjem rizika, detetu može da se pruži sloboda potrebna za rast i razvojzapitati: Koliko daleko ono može da ode? Koliko brzo može tamo da stigne? Koju visinu može da dosegne? Koji su mu predmeti atraktivni/interesantni? Šta to može da uradi danas, a nije moglo juče? Deca između šest i osam meseci ne razumeju uvek značenje reči "ne". Čak i kada im dvadeset puta kažemo da nešto ne diraju, ona se u času stvore na zabranjenom mestu. U tom uzrastu, memorija deteta nije dovoljno razvijena da bi se ono setilo ranijih upozorenja. Dete testira i re-testira realnost, što je u tom uzrastu normalan način učenja.

Bezopasno okruženje

Dvogodišnja deca su takođe izložena riziku, jer njihove fizičke veštine prevazilaze njihovu sposobnost da razumeju ishod. Detetov osećaj za opasnost nije dovoljno jak da bi ga zaustavio u istraživanju nečeg što mu je trenutno interesantno. Čak i stvari koje su izvan vidnog polja, kao što su donja polica ispod lavaboa i ormarić sa lekovima, bivaju zanimljivi mališanima.

Kontrolisanjem okruženja i uklanjanjem rizika, detetu može da se pruži sloboda potrebna za rast i razvoj. Stvaranje sigurnog okruženja u kući, ali i u parku - kao jednom od mesta za detetovu igru, više je od samog sprečavanja da dođe do povređivanja. Ono omogućava detetu da izgrađuje samopouzdanje tokom istraživanja okoline.

Sa povredama deteta, često su udruženi sledeći faktori:
● Dete je gladno, umorno, ili se ne oseća dobro.
● Odnosi među odraslima kod kuće su napeti, nezadovoljavajući.
● Dete i roditelji se nalaze na novom, za dete nepoznatom mestu.
● Porodica je u žurbi.
● Drugi članovi porodice su bolesni, ili se nalaze u centru pažnje roditelja.
● Roditelji precenjuju sposobnost deteta da samo sebe zaštiti.
● O detetu se brine nepoznata osoba ili brat/sestra koji su previše mladi za takvu odgovornost.
● Roditelji su jako zabrinuti za dete, što kod njega razvija osećaj nesigurnosti.
● Roditelji su bez materijalne sigurnosti, nezaposleni, siromašni, hendikepirani, ili invalidni.

Tekst Halo beba