Pomenućemo i poremećaje ponašanja i pažnje, koji mogu da budu uzrok ali i posledica nerazvijene komunikacije.

*ALALIJA

To je poremećaj koji predstavlja odsustvo govora i jezika. Dete ima alaliju ako: ne govori i ne razume govornu poruku, ne govori, ali delimično razume govornu poruku, nezainteresovano je za govornu komunikaciju, razvija «sopstveni» jezik, koji je potpuno nerazumljiv za okolinu, komunicira gestovima, ćutljivo je, povučeno, plašljivo, plačljivo, sa povremenim vrištanjem i ispoljava stalni nemir.                                                                                   

*DISFAZIJA

U pitanju je poremećaj govora i jezika kod kojeg je sposobnost deteta da govori ili razume govor ispod očekivanog za njegov mentalni i starosni uzrast. Dete ima disfaziju ako: ima oskudan rečnik, koristi osnovne oblike reči, višesložne reči izgovara samo sa početnim ili sa završnim slogom, često premešta slogove ili glasove u reči, rečenica mu je kratka, teško usvaja upitne i odrične rečenice. Ova deca ne izgovaraju veliki broj glasova, ne prave razliku između sličnih glasova (p-b, s-š, č-ć), teško usvajaju reči koje izražavaju apstraktne pojmove, ne razlikuje rod, teško usvajaju množinu, ne koriste vremena, prideve, priloge, predloge i veznike.

*MUCANJE

Reč je o poremećaju tempa, ritma, akcenta i melodije rečenica i iskaza. Može da se javi u bilo kom uzrastu, i u različitim oblicima.

-Fiziološko mucanje

Obično se javlja u uzrastu od druge do pete godine, kada je dete suočeno sa mnoštvom novih reči, kao i sa apstraktnim pojmovima, čije značenje ne poznaje. Tada može da ponavlja početne glasove, slogove ili reči, zastajkuje, okleva, ili produžava glasove.

VAŽNO: Budite strpljivi sa detetom. Ne obraćajte pažnju na njegovo zamuckivanje. Budite dobar govorni uzor. Kada komunicirate sa detetom, govorite polako. Ako je teškoća prisutna više od dve nedelje, obavezno se obratite logopedu za pomoć.

-Primarno mucanje

Dete ponavlja pojedine glasove ili slogove, ali ne i reči. Uočava se izvesna napetost, ali dete nema svest o svom govornom poremećaju. Prelazni oblik između primarnog i sekundarnog mucanja je pojava tranzijentnog mucanja, koje je: učestalije i napornije, napetost mišića je povećana, trajanje grča je produženo, a dete postaje svesno svojih govornih poteškoća.

-Sekundarno mucanje

Javlja se opšta mišićna napetost celog tela, posebno govornih organa. Dete počinje da se boji govora, razvija svest o sebi kao o osobi koja muca, javljaju se tikovi i odbrambeni pokreti (treptanje, pokreti glavom...).

-Traumatsko mucanje

Ovaj oblik mucanja nastaje iznenada, naglo. Može da se javi u svakom uzrastu, ali najčešće između prve i treće godine, šeste i sedme godine i u pubertetu. Uzrok ovog mucanja je uvek neka traumatična situacija.

VAŽNO: Kod primarnog, tranzijentnog ili sekundarnog mucanja, neophodno je uključiti dete u audiolingvistički tretman.  

*DISLALIJA

Ovo je nemogućnost ili nepravilnost u izgovoru pojedinih glasova. Dete ima dislaliju ako: ne izgovara neke glasove (omisija), zamenjuje nerazvijeni glas glasom koji ima - umesto R izgovara J (supstitucija), glas odstupa od normalnog kvaliteta glasa (distorzija). U okviru razvojne norme, za svaki glas postoji uzrastni period kada se on javlja.

*RINOLALIJA

U pitanju je nazalan govor, teži poremećaj izgovora glasova, a nastaje kao posledica urođenog rascepa usana ili tvrdog i mekog nepca.

*DISLEKSIJA

Reč je o poremećaju čitanja. Simptomi su: premeštanje redosleda slova u reči (od-do), zamena slova (b-d), izostavljanje slova (krava-kava) i dodavanje slova (oblak-obalak). Javljaju se i problemi sa: pamćenjem slova, dovođenjem u vezu štampanog i pisanog slova, poznavanjem velikih slova, povezivanjem slova u kontinuirani niz. Dete odvojeno čita slovo po slovo, često zamenjuje vokale unutar reči, zastaje pred početak reči, ponavlja prvo slovo, prekida višesložne reči, odvojeno čita reč po reč, preskače redove, pogrešno razume tekst, nepravilno diše u toku čitanja.

*DISGRAFIJA

Ovo je poremećaj u savladavanju veštine pisanja. Rukopis je nečitak, loše postavljen u prostoru stranice, talasast ili silazi koso, ne prati horizontalan pravac. Reči su međusobno stisnute, ili je prostor između njih neujednačen. Dete često ispravlja slova docrtavanjem delova. Slova izgledaju nedovršeno, tanka su, dok ponekad toliko snažno pritiska po papiru da ga pocepa.

U osnovi poremećaja čitanja i pisanja se gotovo uvek nalazi poremećaj u razvoju govora i jezika, odnosno neadekvatno tretirana ili netretirana disfazija, ili neki drugi govorni poremećaj.

*PERVAZIVNI POREMEĆAJI

Karakteriše ih poremećaj socijalne interakcije, komunikcije, oskudna i stereotipna interesovanja i aktivnosti. Znakovi na osnovu kojih možete posumnjati da dete ima autizam su: nedostatak kontakta sa okolinom, «neprimećivanje» dece i ljudi, izostajanje kontakta «oči u oči», stereotipno ponavljanje reči ili fraze, stereotipno ponavljanje neke radnje (ljulja se, okreće predmete...).

*ADHD

Ova skraćenica ukazuje na hiperkinetski poremećaj sa poremećajem pažnje, a najčešće je dijagnostikovan mentalni poremećaj kod dece. ADHD je prisutan kod pet do 12 odsto školske dece. Javlja se u ranom detinjstvu, traje dugo, uz varijacije u stepenu i izraženosti pojedinih simptoma. Dijagnostikuje se tri puta češće kod dečaka nego kod devojčica. Simptomi ADHD-a su: poremećaj pažnje, impulsivnost i hiperaktivnost.

VAŽNO: Kod svih pomenutih poremećaja, slušna pažnja je slabo razvijena i predstavlja značajan faktor u nastanku bilo kog govorno- jezičkog poremećaja.

Poruka roditeljima

Vaši napori da budete informisani, otvoreni, da podržavate dete - pomoći će mu da sačuva i realizuje sve potencijale sa kojima je rođeno. Zato, čim posumnjate da vaše dete neadekvatno reaguje na zvuke iz okoline, ili ne progovara posle prve godine - zahtevajte od stručnjaka da ga uključe u medicinsku i defektološku dijagnostiku i u rani audiolingvistički tretman KSAFA-m aparatom.

Rana dijagnostika oštećenja sluha, govora i jezika, već u prvim mesecima po rođenju ili do druge godine - predstavlja prvi uslov uspeha, sa pretpostavkom da se odmah počne sa adekvatnim tretmanom. Cilj ranog audiolingvističkog tretmana u KSAFA sistemu, jeste podsticanje normalnog razvoja govora, sprečavanje nastajanja smetnji u razvoju i sekundarnih poremećaja.

Silvana Punišić, logoped

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama