Kupovina poklona?

Uvek sam bila u dilemi, što se kupovine poklona tiče. Da li pokoloniti dragim ljudima ono što se  vama sviđa ili ono što mislite da se njima sviđa? Da li ih pitati šta žele i „upropastiti“ onaj čarobni trenutak iznenjađenja i bljeska u očima?

Da li kupiti deci ono što im treba (jakne, cipele, patike...čemu se oni „neizmerno“ obraduju, naročito ako im donesu to bake, deke, kumovi i to bar dva broja veće, za sledeću godinu ) ili ono što su „poručili“ od Deda Mraza, neku najnoviju igračku koja je u današanje vreme, multifunkcionalna? Da li nas obraduju samo oni pokloni koji nam nisu potrebni, ili nas obraduje svaki poklon jer nas se neko setio...

Izabrati poklon za svoju decu, obično i nije tako teško. Potrebno je da ih oslušnete i vidite šta druga deca imaju...i problem je skoro rešen. Što se odraslih tiče, tu su stvari malo teže, mada, možda bi i tu trebalo prepisati dečiji „recept“ kupiti ono što drugi imaju (meni bi mogla jedna X5 koju ima komšija Bane).

Šalu na stranu, ali zaista bih volela da mi kažete kako birate poklone...i koliko se radujete poklonima vi, a koliko oni koji ih dobijaju... I da li ste poslali pismo Deda Mrazu?