Roditelji koji mrze roditeljstvo: Novi trend?

Wake Forest University
Poštovana prof. Robin Simon,

planirala sam da ovaj prostor iskoristim pametnije, ali sam naletela na Vašu studiju o roditeljima koji mrze roditeljstvo, koja teško da ikoga može ostaviti ravnodušnim. Da se odmah razumemo, ne živim u Zemlji igračaka i nije mi Nodi prvi komšija, već ludi Lale Zvezdarac, i kapiram da ima mnogo bolesnih ljudi spremnih da dignu ruku na svoje dete ili od njega, da ih tek rođene zaborave i ostave, znam da ima mnogo nesrećnih ljudi koji se nisu snašli u toj za neke najlepšoj, ali i istovremeno najtežoj životnoj ulozi, zvanoj roditeljstvo. I nije mi zasmetalo što pišete o njima, ali da to sasvim normalnim tonom nazivate „trendom“ (kao da je mama nekakava cipela sa platformom koja je sad IN), e takav stav mi je potpuno OUT.

Možda Vaše Yahoo! čitateljke imaju više nerava ili razumevanja, te za opravdanost Vaše studije iznosite epohalno otkriće da su ljudi bez dece srećniji od onih koji imaju porodicu. Who cares? Ma koga je briga?

I to nije sve. Ne samo da su srećniji (svaka im čast, njihov izbor), već studija dalje pokazuje da roditelji sa malom decom češće pate od depresije, emocionalog rastrojstva i drugih negativnih emocija. „Žene su ranije po napuštanju roditeljske kuće odmah osnivale svoje porodice i tako preuzimale nove uloge majke i domaćica. Danas u brak stupaju znatno kasnije, kad su se već ostvarlii na poslovnom i finansijskom planu, tako da po dolasku dece znaju čega se odriču. I to im – nedostaje”.

Idemo dalje.

Roditeljstvo je često idealizovano, a zapravo je i finansijski i emotivno iscrpljujuće. Roditelji glorifikuju svoj život i čvrsto veruju da je emocionalna KORIST od dece veća nego što to zaista jeste. Ne samo što su roditelji manje srećni, već su i siromašniji, jer ih dete do 18 godine košta čak 200.000 dolara. Kakvo bacanje para?!!! Znate li vi koliko je to pari gore pomenutih cipela?!!!

Ako i zaobiđemo ove prilično radikalske stavove,  možda bi i mogle da se složimo da je roditeljstvo ponekad iscrpljujuće, da ga ne možete pauzirati ili dozirati. Možda bi mogle da razgovaramo i onoj savršenoj mami (uvek nasmejanoj, kreativnoj, doteranoj, punoj razumevanja)  koja nam se osmehuje sa naslovnica nabijajući nam osećaj griže savesti što smo izašle u šetnju sa decom u plišanoj terenerci i bez šminke. Mogla bih da pišem o svakodnevnim problemima sa kojima se susreće moja porodica. Ali neću, neka o tome pišu sociolozi.

Ja danas svim srcem i na sav glas branim roditeljstvo!
Udobne im bile cipele sa platformom!

Ja danas biram baletanke, da u njima lakše trčim za – decom!