PC PRESS 2013 - Yumama.com - Pobednik u kategoriji 'Porodica i zdravlje'
"Rastu", mislim se dok ih gledam kako zajedno gledaju dugometražni crtani. Reaguju na replike, gegove, čak ih posle imitiraju i primenjuju u igri. Već se ...
Naslovna > Beba > Zdravlje i ishrana > Alergije kod beba

Alergije kod beba

Pošalji prijatelju Verzija za štampu Samo tekst    
Alergije kod beba

U praksi se tokom odojačkog perioda najčešće sreću alergijske reakcije tipa I, koje čine osnovu sledećih atopijskih bolesti:

  • dečji ekcem
  • bronhijalna astma
  • polenska kijavica
  • angioedem
  • koprivnjača.

Prve tri bolesti mogu da, u različitom uzrastu, prelaze jedna u drugu, što je poznato pod nazivom «atopijski marš».

 

1. Dečji ekcem (atopijski dermatitis) se javlja od drugog do petog meseca života, češće kod odojčadi na veštačkoj ishrani. Radi se o hroničnoj, alergijskoj upali kože lica, naročito obraza, sa povremenim pogoršanjem.

U najvećem broju slučajeva iščezava posle druge, treće godine života, ali može da bude uvod u bronhijalnu astmu. Inače, manifestuje se tako što koža najpre zadeblja, postane grublja, a na njoj se pojave crvenkaste, delimično slivene pege. Njih smenjuju plikovi, koji nakon izvesnog vremena popucaju i počinju da vlaže. Njihovim sasušivanjem nastaju kraste. Usled jakog svraba i češanja, česte su sekundarne infekcije.

 

Lakše forme ekcema se ne leče, dok se teže forme leče terapijom koja je u domenu dermatologa ili pedijatra. Preventivne mere su veoma važne: najbolje bi bilo ustanoviti na šta je dete alergično (hrana, alergeni koji se udišu i sl.) i, po mogućstvu, otkloniti uzrok. Detetu treba podseći nokte, kako češanjem ne bi izazvalo dodatne komplikacije. Ponekad je, zbog intenzivnog svraba, potrebna upotreba blagih sedativa. Hormonske kreme su vrlo delotvorne ali imaju ozbiljna neželjena dejstva, pa ne smeju da se koriste duže nego što to lekar propiše. Ponekad prija promena klime (npr. boravak na moru).

 

2. Bronhijalna astma je najčešća hronična bolest koja se javlja kod školske dece, ali može da započne još u dojenačkom periodu. Manifestuje se ponavljanim napadima otežanog disanja usled bronhoopstrukcije (suženja disajnih puteva - bronhija), zviždanjem, osećajem stezanja u grudima i kašljem. U osnovi bolesti je prekomerna reaktivnost bronhija na alergijske, fizičke, hemijske, infektivne i druge nadražaje, što je posledica njihove hronične upale.

 

U prvim godinama života je teško razlikovati pojedinačne epizode opstruktivnog bronhitisa tokom akutnih virusnih infekcija od prave astme. Postojanje atopijskih bolesti kod bliskih rođaka i ponavljani napadi bronhoopstrukcije, koji popuštaju pod terapijom bronhodilatatorima, navode na potrebu za ispitivanjem u pravcu astme. Treba uraditi krvnu sliku, rendgenski snimak pluća, parazitološki pregled stolice, tuberkulinski test i odrediti nivo IgE u krvi. Dalje ispitivanje zavisi od uzrasta.

 

Kožne probe

Alergijske kožne probe na hranu i alergene iz okoline su korisne, ali retko uspevaju pre treće godine života. Plućna funkcija može da se ispituje metodom spirometrije tek kod deteta starijeg od pet godina, zbog potrebne saradnje sa ispitivačem. Na osnovu anamneze, kliničke slike i laboratorijskih rezultata, lekar će da odbaci ili da potvrdi dijagnozu astme, a potom da napravi plan lečenja - koji zavisi od toga da li se radi o lakom, umerenom ili teškom obliku bolesti. Inače, roditelji bi trebalo da pohađaju kurs o nezi i lečenju astmatičnog deteta, na kojem će im biti objašnjeni priroda bolesti i mere prevencije. Najvažnija je kontrola sredine koja podrazumeva uklanjanje dokazanih i potencijalnih alergena: buđ, prašina (tj. ekskreti grinje, koja živi u kućnoj prašini), polen, perje, dlaka, ili pojedine vrste hrane.

 

Kada su u pitanju bebe, alergeni češće potiču iz hrane. Obično su to belančevine kravljeg mleka, koje čine osnovu svake mlečne formule. Provokativni faktor može da bude i virusna infekcija pa je potrebno, u granicama mogućnosti, da se dete zaštiti izbegavanjem kontakta sa prehlađenim osobama i skraćivanjem boravka u zatvorenim prostorijama, naročito u jaslicama. Lečenje se sprovodi udisanjem lekova pomoću aparata - inhalatora, a vrstu leka određuje lekar. Ponekad su neophodne injekcije, a u najtežim slučajevima bolničko lečenje u jedinici intenzivne nege.

 

3. Polenska kijavica se, praktično, ne javlja u prvoj godini života, jer je za nju potreban ponovni kontakt sa polenom (znači, druga sezona od rođenja), ali je i kod odojčadi opisan alergijski rinitis (upala nosne sluznice, praćena neprekidnom bistrom sekrecijom iz nosa), i to kao posledica alergije na hranu. Ova deca u brisu nosa imaju povećan broj eozinofila (belih krvnih zrnaca, karakterističnih za alergiju).

 

Kod dokazane alergije, naročito astme, treba delovati preventivno - dugotrajnom primenom lekova koji imaju za cilj da spreče ili ublaže pojavu alergijskih simptoma.

 

4. Koprivnjača (urtikarija) se manifestuje kožnom pojavom urtika (oštro ograničena, uzdignuta područja kože nepravilnog oblika, praćena svrabom). Može da zahvati bilo koji deo tela. Kao alergeni se najviše okrivljuju antigeni iz hrane (riba, jaja, orasi, kikiriki, aditivi u hrani), neki lekovi, zatim biljke (kopriva), ujedi insekata, polen, prašina, virusne i parazitarne infekcije, fizički agensi (izlaganje hladnoći, suncu) i neke retke bolesti.

 

Tokom lečenja je potrebno isključiti sve osumnjičene supstance. Eliminaciona dijeta podrazumeva ishranu bez namirnica životinjskog porekla, južnog voća, čokolade, konzervanasa i sl. Daju se lekovi iz grupe antihistaminika, a u težim slučajevima i neki drugi u vidu injekcija. Po prestanku simptoma, terapija se ukida i postepeno uvodi hrana: jedna po jedna namirnica dnevno kako bi se, u slučaju ponovne pojave koprivnjače, ustanovilo šta je izaziva. Mazanje kožnih promena mastima i kremama nema opravdanja. Kod dugotrajne koprivnjače je potrebno tragati za crevnim parazitima i nekim drugim infektivnim agensima. Alergija na hranu u detinjstvu je obično prolazna pojava.

 

Sličan koprivnjači

Angioedem (Quinckeov edem) je bolest vrlo slična koprivnjači i sa njom je udružen u 90 odsto slučajeva. Razlika je u tome što otok i crvenilo zahvataju dublja tkiva (potkožno i sluznice), nejasno su ograničeni i obično lokalizovani oko očiju, usana, na jeziku, šakama i stopalima, i oko polnih organa. Najopasnija, ali ne i najređa lokalizacija su ždrelo i grkljan, kada može doći do ugušenja. Ukoliko zahvati crevnu sluznicu, manifestuje se bolovima u trbuhu, mukom i povraćanjem, pa liči na hiruršku bolest. Bolesnika sa angioedemom treba hitno odvesti u najbližu zdravstvenu ustanovu.

 

Alergija na belančevine kravljeg mleka

Ova alergija je posebno česta kod odojčadi na veštačkoj ishrani, mada može da se javi i kod dojenih, izrazito predisponiranih beba, čije majke konzumiraju kravlje mleko. Suština je u strukturi belančevina koja je prilagođena drugoj vrsti sisara. Zbog nezrelosti crevne sluznice u prvih šest meseci života, krupni molekuli nesmetano prolaze ovu barijeru i izazivaju alergijsku reakciju - koja se ispoljava bilo bronhoopstrukcijom, bilo prolivom i/ili nenapredovanjem.

 

Isključivanjem ove vrste hrane i uvođenjem humanog mleka ili hipoalergijskih mlečnih formula, simptomi se povlače i ponovo vraćaju kada se dete vrati na prethodni način ishrane. Kako se radi o hroničnoj bolesti koja vodi u tešku pothranjenost, sa brojnim komplikacijama koje mogu da ugroze život deteta, ispitivanje i lečenje se sprovode u bolnici. Ovaj problem je mnogo češći nego što se misli, zato je od neprocenjive važnosti da se beba od prvog dana života hrani isključivo majčinim mlekom, odnosno da u prva četiri do šest meseci, pa i kasnije - do kraja prve godine, ne dobija drugu vrstu mleka. Za odojčad čije majke nemaju mleka, naročito ako u porodici postoji atopija, preporučuju se hipoalergijske mlečne formule (nose oznaku HA), jer im je belančevinski sastav mnogo sličniji onome u humanom mleku, nego kod standardnih formula. Kravlje mleko se, kao naročito alergogeno, nikako ne savetuje u prvoj godini života.

 

Prim dr Maja Skender, pedijatar

Oceni članak
4.29
Pošalji prijatelju Verzija za štampu Samo tekst    
Tagovi
Kuvar za bebe: Tri ukusne kašice od šargarepe
Pogledajte tri jednostavna recepta za brzu pripremu obroka za mališane uzrasta od četiri do deset meseci.
Tri načina da pripremite zdravu hranu za bebe
Pogledajte kako možete pripremiti ukusan i zdrav obrok za svog mališana i biti sigurni da on dobija sve hranljive materije koje su mu potrebne da bude zdrava i napredna beba.
Klinika "Mejo": U kojoj količini davati vitamin D bebi?
Količinu vitamina D koju treba dodati bebinoj ishrani zavisi od toga da li se ona hrani majčinim mlekom, formulom ili kravljim mlekom, ističe dr Džej L. Heker iz čuvene klinike". Evo njegovih saveta...

Prijavite se ne feed komentara Komentara (0 poslato):

ukupno: | prikazano:

Pošaljite komentar comment

Imena beba
Kalendar ovulacije
Prvi dan prošlog ciklusa:
Ciklus:
dana

Anketa
Anketa: Razvoj kukova
Da li ste stavljali bebi široki povoj?
Najčešći kožni simptom alergije na hranu je koprivnjača (urtikarija).
Iako su manifestacije astme gotovo iste, alergijska astma ipak ima neke specifičnosti.
Beba vrši poslednje pripreme za juriš na ovaj svet: uvežbava mišiće koji će joj držati težinu tela, ali to sve još uvek radi u ležećem položaju
Koje alergije se najčešće javljaju kod beba i kako roditelji mogu da ih spreče ili bar ublaže neprijatne posledice u vidu ekcema?
Recepti
Recept slika Kapkejkovi sa bundevom
Simpatične kolačiće možete dekorisati na više načina, a u tome vam mogu pomoći svi ukućani.
Recept slika Čokoladni sufle
Jedan od najukusnijih dezerta ulepšaće porodičnu trpezu i obradovati mališane svojim punim i bogatim čokoladnim ukusom. Ukoliko još uvek nemate posudice za sufle, poslužiće bilo koja slična vatrostalna posuda.
Recept slika Recept za božićnu česnicu
Česnica se mesi rano ujutru na Božić i iznosi na sto na koji je postavljen božićni ručak.
Pogledajte ostale recepte
Zajednica
Magazin MAMA novi broj!