Razne kampanje i slogani urodili su plodom i pozitivno uticale na veliki broj majki širom sveta da se okrenu dojenju i da to ne kriju. Međutim, u nekim slučajevima, insistiranje na isključivom dojenju bebe ispostavilo se kao opasno.

Pored pozitivnih strana gore pomenutih kampanja, postoji i jedna loša a to je da su majke koje ne žele da doje ili ne mogu izložćene prevelikom pritisku i osećaju se "krivom" ukoliko u tome ne uspeju. One tada oklevaju sa uvođenjem dohrane čak i onda kada je takva dohrana neophodna kako beba ne bi gladovala.

Da bi "probudile" majke, podigle im svest i poslale im poruku da hranjenje bebe mlečnom formulom nije znak slabosti ili stvar izbora, doktorka Kristi del Kastilo-Hegi i neonatološka medicinska sestra i savetnik za dojenje, Džodi Sigrejv-Dali, osnovale su fondaciju “Hranjenje je najbolje” (Fed is best) sa ciljem da sprečavaju slučajeve nenamernog izgladnjivanja dojenčadi i suprostave se opasnom rastućem trendu hospitalizacije beba zbog komplikacija sa dojenjem, koje izazivaju žuticu, hipoglikemiju i dehidraciju, što sve ima negativan odraz na mozak novorođenčeta.

Svaka peta porodilja ne proizvodi dovoljno mleka tokom prvih nekoliko dana života deteta, zbog čega između 10 i 25 odsto isključivo dojenih beba značajno izgube na težini u prvim danima. Nedovoljno mleka kod 10-18 odsto beba izazove žuticu, a kod 10 odsto i hipoglikemiju, što može dovesti do razvojnih komplikacija.

Majke u prvim danima života svog deteta nalaze se postporođajnom stanju i preplavljene su mnogi emocijama pa stoga upozoravaju da bebi nikako ne ponude bočicu jer će tako izgubiti instinkt za sisanje ili im se ukus majčinog mleka više neće dopadati, kao i da će ako stalno doje, imati sve više mleka i da su ljudi savršeno evolutivno prilagođeni za uspešno dojenje, ne idu u prilog gore pomenutom podatku da svaka peta ne proizvodi dovoljnu količinu.

Doktorka Kristi objašnjava da su bebe kroz istoriju upravo umirale zbog toga što neke majke nisu mogle da doje niti da pronađu zamenu za majčino mleko. Ona i sama kaže da je zbog tog pritiska za isključivim dojenjem njeno dete završilo na intenzivnoj nezi i kasnije su mu dijagnostikovani višestruki neurološki razvojni poremećaji.

“Naš pedijatar rekao nam je da ili možemo dete hraniti formulom ili sačekati da moje mleko nadođe četrtog ili petog dana po porođaju. Očajnički želeći da ga dojim, još jedan dan sam neuspešno dojila dete, da bi u poseti savetniku za dojenje zaključili da uopšte ne stvaram mleko. To su bila četiri dana mučenja i dva dana gotovo neprestanog sisanja prema uputstvima iz priručnika za dojenje. ” 

Ona preporučuje majkama nekoliko metoda kako bi sprečile izgladnelost kod beba: ručno izmlazavanje pre hranjenja kako bi bile sigurne da zaista imaju dovoljno mleka za bebu, svakodnevno merenje težine i praćenje napretka i svakodevno merenje nivoa šećera u krvi radi sprečavanja hipoglikemije. Takođe, potrebno je i bolje upoznavanje porodilja sa opasnostima od dehidracije, žutice i hipoglikemije, i posledicama koje ova stanja mogu da izazovu.

“Kampanje za isključivo dojenje gube iz vida jednu vrlo važnu činjenicu, a to je da je osnovna stvar – da beba bude nahranjena,” zaključuje Kristi del Kastilo-Hegi.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama