1. Zašto bebe i mala deca neravnomerno dišu dok spavaju?

Neravnomerno disanje za vreme spavanja je normalna i prirodna pojava. Javlja se zbog toga što ritam disanja prati snove. Ritam i dubina disanja zavisi od sadržaja sna, uzbuđenja za vreme sna i može biti  praćena promenom u izrazu lica, pokretima tela, smehom ili plakanjem. Kada prođe ova faza sna, dete opet ulazi u fazu mirnog i uravnoteženog disanja.

2. Da li insistirati na dnevnom spavanju i do kog uzrasta?

Nikakvo insistiranje neće naterati dete da zaspi, samo će ga uznemiriti. Što je dete veće, najčešće u predškolskom uzrastu, nema potrebe za podnevnim snom i to treba poštovati, ali zbog intenzivnog rasta dete treba staviti  tokom dana u krevet, da se odmore i kosti i mišići. Detetu ponuditi neku slikovnicu, ili pustiti laganu muziku dok se odmara, pa ponekad iako rečima iskazuje otpor, ono u takvim uslovima ipak spontano zaspi.


Pročitajte i... Bebin san: Detaljno uputsvo za popodnevno spavanje


3. Da li treba poštovati ritam deteta ili ga svaki dan u određeno vreme obavezno stavljati u krevet?

Do određene granice je u svemu važno poštovati potrebe deteta, ali ga usmeravati na ono što je za njega najbolje. Za dobar san i odmor je bolje da se dete stavlja na spavanje  približno u isto vreme, jer se tako stvaraju pozitivne navike vezane za spavanje. Potrebno je da se pre tog dogovorenog vremena smanjuju aktivnosti i da se stvara atmosfera dobra za spavanje. Dogodi se ponekad da mi spontano uradimo drugačije, recimo da nekom zanimljivom igračkom ili nekom aktivnošću dete zainteresujemo, ono se razigra, a onda očekujemo da ode na spavanje. Za to je onda potrebno vreme jer mozak zahteva određeni period da se pripremi za san.

4. Da li je istina da deca brže rastu dok spavaju?

San je potreban deci za normalan rast i razvoj, kao hrana, voda, ljubav ili igra. Ako su sve ove potrebe zadovoljene, ako su izbalansirane, dete će dobro i pravilno rasti. Ako mu i jedna potreba nedostaje, ako ne spava dovoljno i dobro, ako mu ne stvaramo uslove za to, mogu se pojaviti problemi, što u krajnjem slučaju znači da deca koja imaju dobar san dobro rastu.

5. Da li je dobro bebe i malu decu hraniti neposredno pred spavanje?

Poznato nam je da bebe najčešće i najlepše zaspe na majčinim grudima i da im to nimalo ne smeta da nastave lepo i mirno da spavaju. Osim toga one često sisaju i noću, i isto tako nastave da spavaju bez problema. Majčino mleko je najprirodnija hrana za odojčad i izuzetno lako svarljiva, tako da ne opterećuje sistem za varenje. Uvođenjem nemlečne hrane u ishranu odojčadi i male dece, za večernji obrok obično planiramo lako svarljive namirnice, što takođe ne remeti dečji san, ukoliko obrok nije preobilan. Zato je za dobar večernji obrok važno dati lako svarljive namirnice, biološki vredne, ne u prevelikim količinama, uglavnom u isto vreme. Naravno ne prekasno uveče, ne samo zbog spavanja, već zbog dobrog planiranja dnevnih aktivnosti, obroka i sna. Na ovaj način se formiraju pozitivne navike i dete uči da i samo jednog dana to uradi na dobar način. Ako primetimo da našem detetu određena namirnica data uveče remeti san pokušaćemo da je zamenimo  nekom drugom iz iste grupe.

6. Da li je prilikom dnevnog sna potrebno zamračiti prostoriju u kojoj  beba spava?

Za vreme dnevnog sna nije potrebno zamračiti prostoriju u kojoj beba spava. Zamračivanjem i obezbeđivanjem tišine, kao da je noć, možemo zbuniti mozak bebe koji se vremenom navikava na normalni biološki ritam smenjivanja dana i noći, ritam u kome je noću mirno i mračno i tada je vreme za spavanje, a danju je svetlo, i to je vreme za aktivnosti. Tako dečji mozak nauči da razlikuje dan i noć i nije potrebno ovaj prirodni ritam remetiti.

7. Šta raditi sa decom koja nikako neće da spavaju, pa roditelji često pribegavaju uspavljivanju u kolima ili kolicima?

Pa šta raditi? Preispitati se zašto se to dešava? Šta smo to uradili, ili nismo uradili da nam dete ne odlazi na spavanje smireno i zadovoljno, već da beži od sna. Ponavljam da je potreba za snom prirodna, doduše po dužini individualna, ali sva deca i svi ljudi  imaju tu potrebu, pa i vaše dete.

Pročitajte i... Od plačljivka do bebe koja mirno spava za samo sedam dana


Da podsetimo: stvoriti uslove za normalan san, od atmosfere u kojoj dete živi, pa do one pred samo spavanje, atmosfere prijateljske, prijatne i opuštene, pune ljibavi, do prijatne prostorije za spavanje koju dete poznaje i gde se dobro oseća, smanjivanje aktivnosti pred samo spavanje, korišćenje prijatne muzike, drage knjige, nekoliko lepih reči i poljubac pred spavanje. Odlazak na spavanje u približno isto vreme bi takođe bio od koristi za sticanje pozitivnih navika. Možda treba podsetiti i na neke situacije koje su prolazne, a koje mogu privremeno da poremete san deteta kao što su: nicanje zubića, putovanje i promene mesta boravka, polazak deteta u kolektiv ili druge značajnije i krupnije promene u njegovom životu, koje zahtevaju posebno strpljenje.

8. Da li je potrebno male bebe buditi radi dojenja na svaka tri sata?

Kada je dojenje u pitanju novorođenče ritam spavanja i hranjenja reguliše spontano, bez naše intervencije, budi se kada je gladno i posle podoja najčešće spontano zaspi. Bebu nije potrebno buditi za hranjenje, ako poštujemo da dobija podoj na sopstveni zahtev i u razmaku koji nije nametnut, pa će jednom obrok biti na dva, drugi put na sat ipo, a nekada će prespavati tri sata između podoja. Što je beba starija u stanju je da posisa više mleka, pa samim tim i da duže spava. U početku, neposredno posle rođenja, bebe sisaju češće, a kasnije same uređuju to vreme. Zato nemojte biti nestrpljivi i dozvolite svojoj bebi da sisa kada poželi.

Ako se dogodi da beba koja inače dobro napreduje i lepo uzima obroke, između nekog podoja spava duže od tri sata, ne treba je buditi, sigurno je da će sledećih nekoliko obroka sisati češće i nadoknaditi propušteno.

Kada treba novorođenče ili odojče ipak buditi za podoj? U sličaju da beba ne dobija dovoljno mleka, da tehnika podoja nije dobra i da ona, iako majka ima dovoljno mleka, ne popije koliko joj je potrebno, pa često traži dojku, "visi na dojci" jer se ne nasisa dovoljno, a kad se umori ona spava i to dugo. Razlog je taj što štede energiju, u snu je manje troše. Takvu bebu treba buditi za podoj, korigovati tehniku podoja, ako je potrebno mleko izmuzati i bebu hraniti kašičicom dok ne ojača, i dok ne bude sama u stanju da iz dojke izvuče dovoljno mleka. Osim pospanosti ove bebe obično nemaju po nekoliko dana stolicu i veoma malo mokre, to jest, pelene su dugo vremena suve.

Prim. dr Milijana Simonović

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama