Zašto dubak nije dobro rešenje

Povrede dece koje nastaju usled prevrtanja iz hodalice, samo su jedan od razloga zbog kojih dubak treba izbegavati.

Prva godina u životu deteta predstavlja period najintenzivnijih promena, mada najveći broj zdrave dece prolazi kroz iste faze u razvoju.

Posmatranjem velikog broja mališana i obrazaca motornog ponašanja, napravljene su i mape koje olakšavaju praćenje stepena postignutog psihomotornog razvoja. U tom smislu, razlikujemo četiri perioda u prvoj godini.

1. Od rođenja do šeste nedelje

Prvi period je od rođenja do šeste nedelje, kada su kod deteta ručice i nožice čvršće savijene prema telu, šačice su zatvorene, tonus u ramenom i karličnom pojasu povećan. On ima za cilj da onemogući prevelike amplitude kretanja glave (jer je kontrola glave prema gravitaciji nedovoljna). Zato se naziva prvi stadijum fleksije.

2. Od šeste nedelje do četvrtog meseca

Od šeste nedelje do trećeg ili četvrtog meseca, tonus u ramenom i karličnom pojasu polako popušta, ekstremiteti su labavije savijeni prema telu, dete može stabilno da leži na leđima, šaka je otvorena i spremna za hvatanje ponuđenih predmeta i oslonac. Tu fazu nazivamo prvim periodom ekstenzije.

3. Od petog do osmog meseca

Od petog do osmog meseca, na ravnoj podlozi - dete sve više podiže noge ka trbuhu, hvata kolena, stopala, stavlja u usta, okreće se samostalno preko jedne i druge strane, u želji da dođe do željene igračke. U položaju na stomaku je u stanju da održi oslonac na ispruženim podlakticama i otvorenim šakama. Može da odigne jednu ruku i ostane oslonjeno na tri tačke (kolena i jedna ruka), a iz tog položaja može da se preko boka prebaci u sedeći položaj, koji samostalno održava. U stanju je i da pri padu u stranu ispruži jednu ruku, kao zaštitnu reakciju. Ovo je važan period savladavanja kretanja na ravnoj podlozi i pripreme za vertikalizaciju, odnosno sedenje. Nazivamo ga druga fleksiona faza.

4. Od devetog do dvanaestog meseca

Od devetog do dvanaestog meseca, najveći broj dece savladava puzanje, samostalno uspravljanje uz nameštaj, hodanje bočno uz nameštaj, stajanje bez pridržavanja, i na kraju pravi korake u slobodnom prostoru. Ovaj period nazivamo - druga ekstenziona faza.

Put do prohodavanja je dug, a na tom putu dete mora dobro da savlada svaku fazu, kroz veliki broj ponavljanja. U momentu kada shvati da okretanjem po podlozi, bauljanjem ili puzanjem, može da upoznaje prostor i ono što se u njemu nalazi, potreba za kretanjem ga pretvara u malog istraživača, koga ništa ne može da zaustavi.

Želja za uspravljanjem i hodanjem takođe predstavlja jedan od najjačih stimulusa u prvoj godini, kada dete sve svoje potencijale usmerava na kretanje. U momentu kada oseti da je spremno, pustiće se i početi da pravi korake u slobodnom prostoru. Padaće, ustajaće i ponovo će da hoda...

Zašto se ne preporučuje upotreba dupka (hodalice)?

U nekim zemljama, kao što je Kanada, proizvodnja i prodaja dupka je zabranjena - zbog velikog broja povreda dece, koje se dešavaju padom niz stepenice ili prevrtanjem iz hodalice. Znači, mogućnost povređivanja je jedan od razloga. Drugi, ne manje važan razlog, jeste nemogućnost uvežbavanja motornih veština na ravnoj podlozi, koje su neophodne za pravilnu vertikalizaciju.

Šake i stopala su senzitivni organi preko kojih mozak dobija informaciju o kvalitetu predmeta ili podloge. Period kada roditelji stavljaju dete u hodalicu je obično osmi ili deveti  mesec, a to je period koji se zove druga fleksiona faza. Tada dete na ravnoj podlozi hvata stopala, stavlja u usta, okreće se sa leđa na stomak i obrnuto, uvežbava oslonac na tri tačke, bočni oslonac...

Kada ga stavimo u dubak, nadražaj koji dobija sa stopala, tera ga da refleksno ispruža noge, savija ih, stoji na prstima. Na taj način uči da se «gura» na sve strane, što zadovoljava njegovu želju za kretanjem, ali pritom ne dobija kvalitetne obrasce kao pripremu za hodanje.

Kada podići naslon kolica?

Tu je i odgovor na sledeće pitanje: "Kada podići naslon kolica?" U periodu druge fleksione faze, čim podignete glavu deteta prema napred, ono pokušava da se podigne. To, naravno, roditeljima predstavlja signal da ono želi da sedi. Međutim, nijedno dete pre petog meseca ne može lako da ustane tako što će da se gura prema napred (osim ako se ne uhvati za ruku, ogradicu i slično). To je razlog zašto ni stolice za hranjenje, ogradice, ljuljaške, kengur nosiljke - nisu mesta gde bi dete trebalo da provodi dugo vremena. Ono će se u tom periodu stalno truditi da se pridigne, kako bi moglo da posmatra svet oko sebe.

Koje su posledice pasivnog postavljanja deteta u bilo koji položaj i kako prebroditi period do prohodavanja?

Sva su deca različita, to treba poštovati. Neka faze u razvoju prolaze brže, neka sporije. Uloga roditelja u svemu tome je veoma značajna i podrazumeva bavljenje detetom i njegovom pravilnom stimulacijom - kroz adekvatnu igru, primerenu uzrastu.

Pasivnim postavljanjem deteta u sedeći ili stojeći položaj, povećava se uticaj gravitacije na kičmeni stub i noseće zglobove (kukove, kolena, stopala), što predstavlja veći rizik za raniju pojavu posturalnih deformiteta. Takva deca su, po pravilu, «trapavija» u izvođenju složenih motornih veština (trčanje, prelazak preko prepreka, zaustavljanje, penjanje, spuštanje, skakanje), imaju sporije zaštitne reakcije pri padu, koriste obrazac hoda na prstima... Naravno, iskustva roditelja su različita. Mnogi će reći: «Pa, mi smo to radili i detetu ništa ne fali», dok će drugi u tekstu da prepoznaju negativne efekte loše stimulacije.

Kao zaključak naglašavamo da zdravo dete dostiže funkciju samostalnog hoda kada je za to spremno. Okolina samo treba da ga podržava u njegovim naporima da se za to dobro pripremi - kroz vlastito iskustvo kretanja na ravnoj podlozi.

Kada će dete da prohoda

"Kada će dete da prohoda?", jedno je od najčešćih pitanja koja roditelji postavljaju u lekarskoj praksi. Ako smo naveli šta je sve neophodno da nauči, kako bi savladalo samostalan hod, važno je reći da postoje i velike individualne razlike u periodu kada deca dostižu ovu funkciju. To znači da će neka da prohodaju oko prvog rođendana, a druga kasnije. Ako dete ne prohoda smostalno i posle osamnaestog  meseca, treba potražiti pomoć lekara.

Najčešća pitanja roditelja u ambulanti fizijatra su:

Kada je pravo vreme da se dete stavi u sedeći položaj?

Kada možemo da stavimo dete u dubak?

Kada podići naslon kolica da bi dete u njima sedelo?

Kada možemo da koristimo "kengur" nosiljku?

Savet

Ne postoji «pravo» vreme da se dete postavi u sedeći položaj. Kada bude spremno, samo će da ga zauzme. Ako je samostalno dostiglo sedeći položaj, ono će biti u mogućnosti da ga bez napora održava i da slobodno koristi ruke za igru i oslonac.

Dr Danijela Vukićević, fizijatar