Prednja ili velika fontanela se nalazi na spoju čeonih i temenih kostiju, i lako se opipava kao mekan prostor između kostiju. Romboidnog je oblika, promera do četiri santimetra po dijagonalama.

Zadnja fontanela, koja je smeštena između temenih i potiljačne kosti, trouglastog je oblika i manja (oko 0,5 santimetara).

U toku razvoja, kosti postepeno srastaju, čime se formiraju šavovi duž njihovih spojeva. Poslednje zarastaju fontanele: zadnja do šestog meseca, a prednja između devetog i 18. meseca. Što se tiče zarastanja, postoje velike individualne razlike, ali su to samo normalne varijacije kod zdrave dece. Kod 96 odsto mališana se velika fontanela zatvara do kraja druge godine života, kod 38 odsto do kraja prve godine, a kod jedan odsto - do trećeg meseca.

Neka patološka stanja

Fontanela je, na neki način, "prozor u mozak". Preko nje može da se izmeri unutarlobanjski pritisak, kroz nju može da se ultrazvučnim pregledom posmatra mozak, a Doppler ultrazvučnim pregledom da se meri brzina protoka krvi kroz moždane krvne sudove, što daje izuzetno važne podatke o stanju centralnog nervnog sistema. Njen izgled može da ukaže na neka patološka stanja (uvučena, napeta, pulzira, prevelika, prerano srasla).

*Fontanela je UVUČENA kada je dete dehidrirano (ima nedovoljnu količinu tečnosti u organizmu) - bilo zbog nedovoljnog unosa, bilo zbog preteranog gubitka tečnosti (putem znojenja, proliva, povraćanja, preobimnog mokrenja i dr.).

*NAPETA fontanela ukazuje na povišen pritisak unutar lobanje. Kod zdrave dece se zapaža u toku plača, ali ako se pojavljuje i nezavisno od toga - pobuđuje sumnju na pojedina oboljenja.

Fontanela biva napeta i pulzira u toku zapaljenja moždanih opni (meningitis), mada kod neke zdrave dece može da pulzira, ali pritom nije napeta.

Kod dece koja imaju veliku glavu sa široko otvorenom i napetom fontanelom, lekar će posumnjati na hidrocefalus, nastao zbog nakupljanja prekomerne količine tečnosti u moždanim komorama. Uzroci ovog stanja mogu da budu razni, a najčešće su posledica neke prepreke u normalnom toku moždane tečnosti - usled krvnog ugruška ili čepa sastavljenog od bakterija i odumrlih ćelija u toku zapaljenskog procesa. Hidrocefalus se dokazuje ultrazvučnim pregledom bebinog mozga, a potvrđuje kompjuterizovanom tomografijom (skener) ili magnetnom rezonancom. Zahteva hitnu hiruršku intervenciju, koja smanjuje pritisak u glavi i tako sprečava oštećenje mozga. Ponekad se dete rađa sa hidrocefalusom, nastalim u toku trudnoće kao posledica infekcije. Tada može da se spreči njegovo uvećanje, ali ne i već nastalo oštećenje mozga.

Zatvaranje fontanele

Drugi, ne manje važan problem, odnosi se na vreme zatvaranja fontanela. Ukoliko na rođenju ne može da se opipa velika fontanela, treba sačekati nekoliko dana. Naime, neke bebe se jedva «provuku» kroz porođajni kanal majke, pa im kosti lobanje privremeno budu preklopljene. Međutim, narednih dana se normalno razmaknu i pojave se fontanele, dok obim glave prividno malo poraste. Ovo su normalne situacije, a u najvećem broju slučajeva su deca zdrava. Glava raste određenom brzinom (kod nedonoščadi malo brže), a fontanele se smanjuju i postepeno nestaju.

*Međutim, ako se dete rodi bez fontanela i sa opipljivim grebenima na mestu spojeva kostiju, koji predstavljaju prerano formirane šavove, verovatno se radi o sinostozi. To je patološko stanje koje onemogućava rast inače normalnog mozga, pa zahteva hirurško razdvajanje kostiju lobanje. Inače, mogu da budu srasle sve, ili samo pojedine kosti. Da bi se potvrdila ova dijagnoza, potrebno je uraditi rendgenski snimak lobanje. Operativno lečenje je potrebno u 20 odsto slučajeva, a radi se u prva tri meseca života. Daje odlične rezultate, pod uslovom da je tačno postavljena dijagnoza i da se hirurška intervencija dobro isplanira i izvede na vreme.

*Jedan broj dece se rađa sa nerazvijenim mozgom - bilo zbog infekcija tokom trudnoće, ili zbog genetskih grešaka. Kod mališana dolazi do prevremenog zatvaranja fontanela, ali sekundarno, zbog usporenog rasta već oštećenog mozga. Ta deca imaju smanjen obim glave (mikrocefalus) i po pravilu su mentalno, a često i motorno oštećena.

*Dešava se i da se dete rodi normalno, ali da nakon nekoliko meseci glava prestane da raste, fontanele se zatvaraju, i ispoljava se psihomotorna retardacija koja na rođenju nije bila uočljiva. Tada se sprovode često dugotrajna i mukotrpna ispitivanja sa ciljem da se odgonetne uzrok oštećenja koje je trajno.

*Fontanela se brže zatvara i kod povećane funkcije štitne žlezde.

Sva navedena patološka stanja su izuzetno retka. Daleko je od toga da svako dete kod kojeg se fontanela zatvara pre uobičajenog uzrasta ima zdravstveni problem.

Velika ili mala fontanela

Ukoliko postoji bilo kakva sumnja da nešto nije u redu, ne treba paničiti. U tom slučaju je neophodno uraditi neurološki pregled i rendgenski snimak lobanje, nakon čega će situacija postati mnogo jasnija.

Iako su kod dece sa rahitisom fontanele veće i duže otvorene nego što treba, ne važi i obrnuto. Naime, uzrok njihovog preranog zatvaranja nikako ne može da bude upotreba vitamina D, pa nema nikakvog opravdanja da se ovaj vitamin, koji se svoj odojčadi daje radi prevencije rahitisa, ukida ili daje u dozi manjoj od preporučene.

Osim u slučaju rahitisa, prekomerno velika fontanela (bez povišenog unutarlobanjskog pritiska) se sreće kod dece sa urođeno smanjenom funkcijom štitne žlezde, nekim urođenim poremećajima u formiranju koštanog i vezivnog tkiva, a neretko i kod dece koja su imala intrauterusni (unutarmaterični) zastoj u rastu - ali ovi pacijenti imaju vrlo uočljive i druge simptome.

Kod sumnje na nenormalan izgled fontanele, najvažnije je uraditi detaljno ispitivanje i postaviti tačnu dijagnozu. I ne zaboraviti na onaj 1 % zdravih beba kod kojih se fontanela bez ikakvih posledica zatvara do trećeg meseca života! Taj jedan procenat je brojčano veći od svih pomenutih patoloških stanja zajedno.

Veličina fontanele

Veličina fontanele u ranom uzrastu ne utiče na vreme njenog zatvaranja. Važno je znati da glava raste i posle zatvaranja fontanela, jer pod normalnim uslovima šavovi između lobanjskih kostiju sasvim zarastaju tek sa 12 godina, a potpuna koštana fuzija (stapanje svih kostiju svoda lobanje u jednu) se odvija u trećoj deceniji života.

Prim. dr Maja Skender, pedijatar

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama